Home Usluge FOTI doo Program stambeni prostor Bazne stanice mobilne telefonije
E-mail Print

Bazne stanice mobilne telefonije

Bazna stanica mobilne telefonije (BSMT) je jedinstveni naziv za lokaciju na kojoj se nalaze primopredajni uređaji i odgovarajuća telekomunikaciona oprema, koja služi za povezivanje bazne stanice sa ostalim delovima javne mobilne telekomunikacione mreže.  

 

Slika 1: Primer bazne stanice mobilne telefonije 

 

Sa aspekta zaštite od elektromagnetskih polja, glavni delovi bazne stanice su radio primo-predajnici i antene. Radio primo-predajnici služe za prijem i za slanje signala mobilnim telefonima krisnika. Prijem se vrši na jednoj, a slanje signala na drugoj frekvenciji. BSMT jednog operatora može istovremeno raditi u tri mobilne telekomunikacione mreže (ili tri dela jedinstvene mreže) koji se razlikuju po frekvencijskim opsezima koje koriste. To su, za sada, G1 ( oko 900 MHz), G2 (oko 1800 MHz) i G3 (oko 2100 MHz). Nisu sve BSMT iste. Jedna od podela je i prema mestu i očekivanom intenzitetu saobraćaja. Tako postoje BSMT za pokrivanje vangradskih i gradskih sredina, kao i mikro BSMT za pokrivanje malih zona (npr. tržni centar, delovi nekih ulica i sl.). Antene koje koriste BSMT mogu zračiti (paralelno sa zemljinom površinom) jednako u svim smerovima ili dominantno u jednom uskom sektoru (npr. širine oko 300).

Antene BSMT mogu biti jasno uočljive za svakog stanovnika, ali i ne moraju biti. „Sakrivanje“ antena se obično radi iz estetskih razloga. Na sledećim slikama dati su neki primeri antena koje su „integrisane“ u postojeći ambijent.

 

 

 Slika 2: Na slici levo, antena je u stubu za zastavu. Na desnoj slici, antena je u reklami.

 

Slika 3: Antene su dizajnirane kao sastavni deo objekata.

 

Slika 4: Antena mikro ćelijske BSMT je iza natpisa koji označava ulicu. 

 

Slika 5: Baštenska svetiljka? Ipak ne, to je antena BSMT.(Proizvod Arronna International Co.,Limited)

BSMT je opremljena i radio primo-predajnikom i antenama za ostvarivanje neophodnih veza sa drugim BSMT. U Srbiji se za to koriste radio-relejni uređaji koji mogu raditi na frekvencijama 13 GHz, 18 GHz ili 23 GHz. Njihove antene stvaraju uzak snop zračenja (svega nekoliko stepeni). Za pouzdan rad ovakvih uređaja neophodna je optička vidljivost između prijemne i predajne antene i odgovarajući slobodan prostor oko glavnog snopa zračenja. Ove mere istovremeno obezbeđuju da se, u normalnim uslovima, niko ne može naći u glavnom snopu zračenja.

BSMT i životna sredina

BSMT menjaju elektromagnetske karakteristike životne sredine ljudi. Ove promene, u pojedinim slučajevima, mogu imati i neželjene posledice po ljudsko zdravlje, bezbednost i njegovu delatnost. Promene koje stvara jedna BSMT je lokalna, ali njihov broj i prostorna raspodela doprinose da se cela pojava ne može posmatrati kao lokalna.

U stambenim i radnim prostorima polja BSMT predstavljaju ‚‚pozadinska polja" , zajedno sa poljima: prirodnih izvora, poljima radio i TV stanica, niskonaponske električne instalacije u stanu, a u pojedinim slučajevima, i poljima distributivnih električnih trafostanica i dalekovoda. Za konkretan stan, u ‚‚pozadinska polja"  mogu se ubrojiti i polja iz susednih stanova ili radnih prostora koja su generisana radom elektronskih uređaja, električnim alatima, računarskim mrežama i dr. Osnovna elektromagnetska polja koja se stvaraju u stambenom prostoru, a koja takođe spadaju u mikrotalasna polja kao što je polje BSMT, stvaraju uređaji poput mikrotalasne peći, uređaji za bežičnu komunikaciju između uređaja, uređaja i računara, računara i računara, bežičnih telefona - DECT i dr.

 

Slika 6: Bežični telefoni  - DECT . Baza telefona ostvaruje vezu sa mobilnim delovima zračeći na frekvencijama iz mikrotalasnog područja

 

Države svojim zakonima uređuju oblast zaštite od elektromagnetskih polja na otvorenim prostorima (zaštita životne sredine) i u radnim organizacijama (zaštita na radu), dok je stanje u domovima stanovnika uglavnom prepušteno njima. U FOTI smatramo da su pitanja vezana za mikrotalasna polja u prostorima za stanovanje od posebnog značaja i ona su zbog toga oblast naše delatnosti.

Da je problematika BSMT od značaja, vidi se i po tome što se njome bavi Parlament Evropske unije i što mnoge države u svetu preduzimaju neophodne mere kako ne bi došlo do neželjenih efekata po zdravlje stanovništva. Primena definisanih mera obezbeđuje se zakonima. Za sada ne postoji jedinstven stav u vezi mera koje treba preduzeti. Zbog toga će ovde biti prikazan skup različitih kriterijuma koji se primenjuju.

Da bi pomogli u razumevanju problematike, pokušaćemo prvo da na pojednostavljen način prikažemo bitne elemente koje treba imati u vidu kada se analizira delovanje BSMT na životnu sredinu stanovništva.

Antene BSMT se obično postavljaju na posebnim stubovima, terasama ili krovovima zgrada, kako bi njihovo polje moglo da obuhvati širi prostor. Na sledećim slikama prikazani su neki primeri postavljenih antena BSMT.


Slika 7: Antene BMST na stubu visine 30m
 Slika 8: Antene BMST postavljene na zgradi

 Slika 9: Antene postavljene na zgradi sa dva sprata Slika 10: Dve BSMT antene postavljene u neposrednoj blizini
  
Slika 11: Na BSMT postoje antene za komunikaciju sa mobilnim telefonima i za komunikaciju sa drugim baznim stanicama

Slika 12: Komunikacija između

a) BSMT i BSMT

b)BSMT i mobilnog telefona


 
 
 
 

Antene koje se najčešće koriste kod BSMT usmeravaju energiju, koju prime od predajnika,  u jednom relativno uskom smeru. Na taj način je nivo polja u tom smeru od nekoliko desetina do sto puta veći nego kod antena koje bi zračile u svim smerovima jednako (kao kod štap antene). Antene nisu idealne, pa postoji izvesno zračenje iza i ispod antene. Karakteristika zračenja antena definiše se njihovim dijagramom zračenja, koji se može dobiti merenjem ili izračunavanjem. Na slici 13 prikazan je primer uobičajenog dijagrama zračenja antene koja se koristi za BSMT GSM 900 MHz.

Slika 13: Primer dijagrama zračenja antene BSMT

 

Dijagram zračenja pokazuje da antena ima glavni snop, bočne snopove i snopove zračenja iza antene.

           

Slika 14:Smerovi zračenja glavnog snopa, bočnih snopova i snopova iza antene.

 

Nivo zračenja nije jednak u svim smerovima. Antena, pored polja zračenja koje se odvaja od nje, stvara i polja koja su „vezana“ za nju i koja naglo slabe udaljavanjem. Zbog toga je polje u neposrednoj blizini oko antene složeno, a to se odražava i u značajnim razlikama nivoa polja u bliskim tačkama oko antene. Udaljavanjem od antene sve više dominira polje zračenja, a promena nivoa polja od tačke do tačke je postepena. Na slici 15 je dat prikaz koji na jasniji način ukazuje na različite nivoe polja.

 

 Slika 15:Uobičajna raspodela nivoa polja oko antene za  BSMT GSM 900MHz

Antene se postavljaju na određenu visinu i pod nagibom u cilju ostvarivanja dovoljnog nivoa polja za ostvarivanje pouzdane veze sa mobilnim telefonima na što širem prostoru.

Kada se antena nalazi na visokom stubu  oko kojeg je prazan prostor, položaj maksimalnog nivooa polja zavisi od nagiba antene i visine na koju je postavljena.

 

 Slika 16:Raspodela polja antene BSMT, po površini zemlje, zavisi od visine na kojoj je postavljena antena i njenog nagiba.

 

Često BSMT imaju po tri antene za komunikaciju sa mobilnim telefonima. Svaka od njih pokriva po jedan sektor. Na sledećoj slici može se videti kako izgleda pokrivanje prostora jednom takvom realizacijom.

 

 Slika 17:BMST sa tri sektorske antene.

BSMT ostvaruje komunikaciju sa mobilnim telefonima korisnika mobilne telekomunikacione mreže preko više korisničkih (sobraćajnih) kanala. Svaki kanal ima svoju frekvenciju za vezu mobilnog telefona sa BSMT i frekvenciju za vezu BSMT sa mobilnim telefonom. Unutar jednog kanala, moguće je „jednovremeno“ ostvariti vezu sa osam korisnika. To se postiže tako da, njegov govor se ne prenosi u celosti, već se on prekida u kratkim intervalima. Ti prekidi se realizuju na takav način da sagovornik to i ne primećuje, jer je moguće rekonstruisati izgovoreno. U vremenskim intervalima prekida prenosi se govor drugog korisnika. Tako je moguće „jednovremeno „ realizovati i do osam veza. Dakle, jednovremeno se može ostvariti veza, npr. na 12 frekvencija, a unutar njih sa po osam korisnika. Na taj način se ostvaruje veza sa maksimalno 12 x 8 veza, a to je 96 veza. Za svaku vezu je potrebna izvesna snaga zračenja. To znači da  kod ostvarivanja većeg broja veza, BSMT zrači većom snagom.

 

Slika 18: BSMT ‚‚jednovremeno"  ostvaruje veći broj veza koristeći primopredajnike koji rade na više frekvencija i sa programiranim vremenskim prekidim

BSMT pored korisničkih kanala poseduje kontrolni kanal. Kontrolni kanal omogućava rad mobilne telekomunikacione mreže i on je stalno u radu, bez obzira koliko je korisničkih kanala aktivno i kolikim kapacitetom oni rade.

 

Slika 19: Snaga kojom BSMT radi zavisi od dinamike ostvarivanja veza korisnika koji su u njenoj zoni. BSMT istih tehničkih karakteristika mogu različito opterećivati okolinu elektromagnetskim poljem ako imaju različiti broj korisnika.

Slika 19 ilustruje aktivnost jedne BSMT u toku 24 časa. Kontrolni kanal je stalno u funkciji i snaga potrebna za njegov rad je u celom posmatranom periodu blizu 100%. Korisnički kanali (ovde su prikazana dva) aktiviraju se kada postoji potreba za ostvarivanje veze između korisnika. Vidimo da je u periodu od 02h do 06h njihova iskorištenost minimalna, ali da ona raste sa aktivnosču stanovništva i prati je. Merenja u Nemačkoj (2006.god.) pokazuju da stepen korišćenja korisničkog (saobraćajnog) kanala normalno ne prelazi 20%. Ova slika je bitna da bi se uočilo da BSMT ne zrači konstatnom snagom, već da se ona menja u toku 24h. Zog toga se može govoriti o maksimalnoj mogućoj snazi zračenja – odnosno maksimalnom nivo gustine snage kojim se „opterećuje“ neka površina, izražen u vatima po kvadratmom metru (W/m2). Veoma često se koristi srednja snaga zračenja – srednji nivo gustine snage kojim se „opterećuje“ površina (npr. dečje igralište). I tu se mora biti oprezan jer se usrednjavanje realizuje za određeni interval, pa nije isto kada se to čini za 6 minuta, 4 ili 24 časa. Zbog toga, kod upoređivanja vrednosti treba uvek znati kakvim se podatkom raspolaže i sa kakvim se upoređuje.

BSMT se obično deklarišu maksimalnom predajnom snagom (koja se dovodi na antene). U literaturi se navodi da se postavljaju BSMT sa maksimalnom snagom od 250 W (u Nemačkoj se postavljaju takve stanice sa snagom od 400 W). Međutim, za zaštitu stanovništva važniji je podatak o gustini snage kojom BSMT opterećuje njihov prostor, a on zavisi i od: karakteristike antena, njihovog položaja (visine i nagiba), dinamike i nivoa korišćenja BSMT i položaja prostora (koji se posmatra) u odnosu na antenu.



GRANICE IZLAGANJA STANOVNIŠTVA

Granice izlaganja stanovništva od polja koje stvaraju BSMT GSM 900 MHz, za države članice Evropske unije, date su u Preporuci Parlamenta EU iz 1999. godine. Granice su izražene u W/m2 . Koristeći načelo predostrožnosti, više država članica je u svojim zakonima, za područja povećane osetljivosti (prostori gde se ljudi zadržavaju, npr. više od 4 časa) definisala niže granice. Parlament EU je svojom Rezolucijom iz septembra 2008. godine konstatovao da treba pooštriti granice izlaganja definisane u Preporuci iz 1999. godine, i to posebno ukazujući na bazne stanice mobilne telefonije i mobilne telefone. Dok se to ne realizuje, ovde prikazujemo na nekim primerima različitost u definisanju granica izlaganja.

 

Slika 20: Grafički prikaz granice izlaganja stanovništva u nekim državama, Preporuci Evropske unije,Parizu i Sazburgu, u odnosu na maksimalni prirodni nivo polja na frekvenciji od 900Hz

Ponekad je praktičnije granice izlaganja pretvoriti u bezbedne zone. Da bi se to uradilo, uzet je primer BSMT GSM 900 MHz maksimalne snage 250 W. Sve prikazane vrednosti treba prihvatiti kao orijentacione, jer se one mogu razlikovati zbog različitih karakteristika antena koje mogu biti korišćene. Na slikama: 21,22 i 23 dati su idealizovani dijagrami zračenja antena, sa ciljem da se jasnije istaknu bezbedne zone u različitim državama, obzirom da primenjuju različite granične nivoe izlaganja za svoje stanovništvo.

 

Slika 21: Uporedni prikaz bezbednih zona za Belgiju i Sloveniju u odnosu na Preporuku EU iz 1999.god.

 

  

 Slika 22: Uporedni prikaz bezbednih zona za Italiju, Švajcarsku i Salzburg.

 

 

Slika 23: Prikaz gde počinje bezbedna zona za područje neposredno ispod antene u Švajcarskoj.

 

 Primer antene BSMT na krovu zgrade

 

Slika 24: Primer raspodele polja oko antene BSMT GSM 900 MHz od 250 W postavljene na visini od 15m. Sve vrednosti treba posmatrati kao orijentacione i mogu služiti samo za stvaranje grubog utiska o dimenzijama.

 

U praksi, na jednom antenskom stubu mogu postojati antene dva ili više operatera, koje rade u mrežama GSM 900, DCS 1800 ili PCS 1900. Pojedini otvoreni prostori na kojima se ljudi zadržavaju, poput terasa, dvorišta, parkova, ili zatvoreni prostori (npr. stanovi) mogu istovremeno biti izloženi delovanju polja više BSMT. To su onda situacije koje treba pažljivo nadgledati.

BSMT i mogućnost smetanja elektronskih uređaja

Kada se vrši nabavka elektronskih uređaja za: domaćinstvo, privredu, industriju, laboratorije i sl., na osnovu znanja o mestu njihove upotrebe i nivou prisutnih ili očekivanih elektromagnetskih smetnji traži se uređaj koji će u takvim uslovima raditi pouzdano. Da bi se taj posao olakšao, prostori su klasifikovani prema nivou mogućih elektromagnetskih polja u njima (smetnji). Takvu klasifikaciju je uradila Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC 1000-2-5; 1995). Za frekvencije na kojima rade BSMT i za snagu od 250 W, na slici 25 su prikazani prostori sa različitim stepenom smetanja oko antena.

 

Slika 25: Područja različitih nivoa smetanja ispred i iza antene BSMT snage 250 W:

 

 Definisane su i klase uređaja obzirom na granični nivo elektromagnetske smetnje kojima mogu biti izloženi, a da njihov rad i dalje bude pouzdan. Takva klasifikacija je data u IEC 1000-4-3 . Na slici 26 dat je grafički prikaz gde mogu da se koriste određene klase elektronskih uređaja, a da se očekuje da će funkcionisati bez smetnji. Ovde treba napomenuti da ima sve veći broj elektronskih uređaja na tržištu, za koje se ne može pouzdano znati da li su uopšte zaštićeni od elektromagnetskih smetnji.

 

Slika 26: Područja očekivanog smetanja uređaja različitih klasa.

 

 

Polja BSMT u stanovima

Nije dovoljno poznavati tehničke karakteristike BSMT da bi mogli odrediti koliki će biti nivo njenog elektromagnetskog polja u nekom stanu ili radnom prostoru. Elektromagnetski talas BSMT, tokom svog prostiranja, posebno u području sa visokim objektima, može da pretrpi bitne promene. Do stana možda neće stići incidentni talas (direktni) ni jedne BSMT, već će on biti u polju jedne ili više refleksija. Na slikama 28, 29, 30 i 31 prikazane su pojave do kojih dolazi prilikom prostiranja elektromagnetskog talasa BSMT u naseljenim mestima.

 

 Slika 28: Eleliktromagnatni talas BSMT delom se reflektuje od zgrade

 

Sika 27: Elektromagnetski talas BSMT delom prolazi kroz zgradu


 

 

Slika 29: Elektromagnetni talas BSMT koji pada na ivice zgrade se povija (difrakcija)
 

 Slika 30: Neki objekti mogu biti pokriveni samo refleksijom elektromagnetskog talasa BSMT . Povijanje talasa namerno nije ucrtano da bi slika prostora pod refleksijama bila jasnija.

U sredinama gde se elektromagnetski talas BSMT na putu do stana susreće sa refleksijama od drugih objekata, ili i sam dolazi kao refleksija, nivo polja može bitno da varira. U nekim tačkama refleksija će slabiti direktni talas, a u nekim će ga pojačavati. Na slici 31 data je ilustracija različitih nivoa polja od BSMT u urbanoj zoni, koji su posledica različitih uslova prostiranja.

 

lika 31: U središnjem delu, na žutom stubu, nalazi se antena BSMT. Crvenim stubićima su naznačeni relativni nivoi polja u različitim tačkama naselja. Nivoi polja zavise od toga da li do tačke postoji samo direktni talas, samo reflektovani, ili direktni i jedan ili više reflektovanih.

Stan može biti izložen delovanju antena jedne ili više BSMT. Koliki će biti nivo polja u njemu zavisi od puta kojim talas dolazi do soba. Nivo polja bitno zavisi od toga da li talas ulazi kroz prozor i to pod kojim uglom, ili ulazi kroz zid (ugao je takođe važan). Slabljenje polja prilikom prolaska kroz prozor i kroz zid bitno se razlikuje. Takođe, slabljenje kroz zid zavisi od materijala od koji je načinjen. Ako je ispred zida drvo sa bujnom krošnjom, na njemu će doći do višestrukih refleksija talasa, koji će oslabiti incidentni (glavni) talas pre nego što dođe do zida ili prozora.

Slika 32: Koliki će biti nivo polja od BSMT bitno zavisi od položaja stana i prozora u odnosu na antene.

Videli smo da gustina snage elektromagnetskih polja BSMT u stanu, u nekom trenutku, zavisi od: trenutne snage zračenja svih BSMT koji ‚‚pokrivaju" stan, međusobnog položaja antena svih BSMT i stana, njihove udaljenosti i prisutnost drugih objekata koji utiču na stavaranje refleksija i slabljenje direktnog talasa. Ukazano je da će se gustina snage polja u stanu menjati vremenom, u zavisnosti od dinamike rada svih BSMT koji učestvuju u formiranju polja. To pokazuje da se mogu očekivati teškoće prilikom računanja polja u stanu. Teškoće nisu proizvod nepoznavanje matematičkog modela već parametara kojim treba dobiti fizički model (tačna geometrija, dimenzije, koeficijenti refleksije, slabljenja, ...). Da bi se ipak stekao neki osećaj o nivoima polja u stanovima, važno je na nekom primeru pokazati rezultate koji su dobijeni merenjima. I ovde postoji problem. On se sastoji u tome što način realizacije merenja i procedura nije ujednačen, pa treba biti oprezan kod upoređivanja rezultata. Izabrali smo da pokažemo osnovni rezultat merenja realizovanih u Nemačkoj 2006.godine. Izmerena su polja od BSMT (GSM 900, GSM 1800 i UMTS) u nekoliko hiljada stanova (koji nisu bili udaljeni od BSMT više od 1000m). Tom prilikom identifikovan je mali broj prostorija u kojim je gustina snage polja bila iznad 0,1 % od granice izlaganja stanovništva prema Preporuci EU iz 1999. godine, a to je 11,25% od granice izlaganja u Švajcarskoj ili 45 % u odnosu na preporuke za Salzburg. U Nemačkoj je za sada nivo granice izlaganja  stanovnika jednak Preporukama EU iz 1999.godine. Međutim,  proces postavljanja BSMT odvijao se pod uticajem dva jaka udruženja koja su objavila svoje preporuke i nesumljivo uticala na trenutno stanje. To su ECOLOG (www.ecolog-institut.de) i BUND (www.bund.net). ECOLOG je u svojim preporukama za granice izlaganja stanovništva elektromagnetskim poljima frekvencije 900 MHz iz 1998. godine  definisao granicu od 0,045 W/m2 (U Švajcarskoj je danas 0,04W/m2). Današnja preporuka BUND-a je iz 1997. godine i ona je 0,000 45Wm2 što je 10 000 puta niže od Preporuka EU, ili 90 puta niže od granice u Švajcarskoj. Po ovoj preporuci, u jednom broju prostorija postoji polje BSMT koje prelazi preporučene granice izlaganja stanovnika. 

Zašto povremena merenja polja

Sve što je do sada rečeno ukazuje da je potrebno da stanovnici budu upoznati sa stvarnim odnosom nivoa elektromagnetskih polja kojim su izloženi i jasno definisanim graničnim nivoom izlaganja. Razlozi za to su:

1.Promene definicije i nivoa granice izlaganja. Ono što je do pre par godina bio nizak nivo polja - danas više nije. Nova saznanja o štetnosti elektromagnetskih polja dovela su do velikog snižavanja graničnog nivoa kod više zemalja, a Parlament Evropske unije je u svojoj rezoluciji od septembra 2008. godine najavio pooštravanje svojih Preporuka iz 1999. godine. Promene granica zahtevaju nova upoređivanja, posebno tamo gde su dozvole za postavljanje BSMT izdavane na osnovu konstatacije da će polje BSMT biti ispod nivoa granice izlaganja. Očekuje se i ujednačavanje stavova oko definicije nivoa (da li apsolutni iznos ili usrednjeni i na koje vreme). 

2.Istovremeno pokrivanje istog prostora sa poljima više mreža. Ono što se može realno očekivati je višestruko pokrivanje prostora sa poljima različitih frekvencija, koje su posledica uvođenja novih tehnologija mobilnih telekomunikacija. Takođe, mora se uzeti u obzir i dodatno pokrivanje poljima zbog toga što više operatora žele da budu prisutni na istom prostoru, a i sami stanovnici imaju potrebe za nesmetan pristup svim mrežama i operatorima. To može dovesti do stvaranja „vrućih tačaka“ u nekim prostorima, a da to nije bilo moguće unapred predvideti.

3.Nekontrolisano unošenje novih izvora polja u prostorije za stanovanje i rad. Postoji trend da se u stambenim i radnim prostorijama ostvaruje bežična veza između uređaja, uređaja i računara i računara i računara, da se pored mobilnih telefona koriste i bežični DECT telefoni, i da se štedi vreme i energija korišćenjem mikrotalasnih peći. Takođe, da se deo stambenog prostora koristi kao radni i da se zbog toga unose dodatni izvori elektromagnetskog zračenja. Kako se polja prostiru kroz zidove, treba imati u vidu da su prisutna polja i od izvora iz susednih stanova. Ovde je reč samo o poljima koja spadaju u mikrotalasna polja, kakva su i polja BSMT i mobilnih telefona. Ovakvo unošenje novih mikrotalasnih izvora, posebno ako nije poznat nivo mikrotalasnih polja od postojećih BSMT, može doprineti stvaranju „vrućih tačaka“, a to treba sprečiti.

4.Očuvanje vrednosti stambenog ili radnog prostora. Niko ne želi da svoju porodicu smesti u prostor gde, po stavu značajnih institucija, postoji opasnost po zdravlje ljudi, niti želi da svoje ukućane optereti strahovima, bez obzira da li su oni opravdani ili ne (sa stanovišta granica izlaganja koje je postavila država). Takođe, niko ne želi da investira u prostor iz kojeg, zbog elektromagnetskih smetanja, ne može da ima sigurnu i stabilnu telekomunikacionu vezu sa drugima i pouzdan rad svojih elektronskih uređaja. Sve navedeno jasno ukazuje da vrednost stambenog i radnog prostora zavisi i od njegove „opterećenosti“ elektromagnetskim poljima.


Usluge koje nudi FOTI doo

FOTI doo je u mogućnosti da definiše polja od BSMT u vašem stambenom ili radnom prostoru. Da odredi njihove frekvencije, nivoe i dinamiku promena nivoa u toku 24 sati ili u dužem vremenskom periodu. Na osnovu toga može da definiše rizike prema različitim postojećim kriterijumima i, ako je potrebno i tehnički i finansijski moguće, da ih dovede na nivo koji je prihvatljiv za vas.